Trendovi sadržaja i budućnost medija na društvenim mrežama
U svom poslednjem predavanju na fakultetu za medije i komunikaciju Lazar Džamić, jedan od marketing stratega u londonskom Guglu iskoristio je termin vreme poluraspada sadržaja. U paraleli sa nuklearnom fizikom, ovaj termin označava za koje vreme se neki objavljeni sadržaj pregleda polovinu puta od ukupnog broja svih pregleda koje je ostvario.
Ako pogledate donji video i nađete ovu činjenicu videćete da se prosečeno vreme polovine ukupnog prikaza nekog sadržaja u proseku meri satima (najuspešniji sadržaji retko prelaze nedelju dana). Dakle, u pitanju su sati, a retko dani. Što znači da ukoliko nemate reku sadržaja tradicionalni pristup ne može da se nosi sa ovim izazovom.
Sa druge strane video postaje sve važnija forma sadržaja. Kralj ove vrste sadržaja, YouTube, moraće da otvori svoje riznice i dobro se potroši ako hoće da ostane na tronu. Pretnje dolaze sa svih strana. Pred svima je isti cilj – da preuzmu primat u video sadržaju ili bar dobiju svoj deo kolača.
Pre samo par dana Instagram je izašao sa još jednom novinom. Učinio je mogućim uploadovanje video sadržaja od 60 sekundi što će biti vrlo interesantno oglašivačima. Desilo se to u trenutku kada je Snapchat pomerio standarde u tretiranju i mogućnostima video sadržaja. Desilo se to i nakon dužeg perioda forsiranja reacha video postova na Facebooku.
Zasigurno će YouTube još dugo ostati vodeća baza video snimaka, ali javljaju se i nove opcije koje donose nove mogućnosti.
Video sadržaj i budućnost medija
Ovo je samo jedan od načina da se otpočne tekst o budućnosti medija. Video je jedan aspekt te priče. Ima ih mnogo.
Ono što se pitamo svi mi, što se već nalazi u dugoročnim planovima ljudi koji stoje iza društvenih mreža i što je tema koja se ne sme ignorisati od strane medijskih kuća, brendova i svih korisnika web prostora jeste kada će, kako i u kojoj meri društvene mreže stvoriti uslove da se medijski i promotivni sadržaj u celosti preseli na njih.
Znači li to izumiranje sajtova i tradicionalnih medijskih kanala? Vrlo teško. Veliko prilagođavanje? Svakako!
To je prilagođavanje već počelo. Traje koliko i digitalno doba. U svetu je već otvorena polemika o tome da li živimo u postdigitalnom dobu. Kako to kada je sve digitalno? Baš zato. Termin digitalni postao je suvišan u svim kovanicama u kojima je bio prisutan. Značio je nešto dok je trebalo povlačiti razliku, ali razlike danas nema. Ništa nije ostalo nedigitalizovano.
Da li postoje uslovi da se čitav web prostor prebaci na društvene mreže?
Mogli bismo reći da se to već desilo. Ko nije prisutan na mrežama kao da ne postoji. Sve se dešava tu. Odete na sajt, surfujete kroz sadržaj i oko vam lovi ikonice za profila na mrežama. Gledate kako brend tamo nastupa, idete tamo gde ima više mogućnosti za interakciju.
Međutim, to je samo kanal promocije i komunikacije sa ciljnom grupom. Tabla pred vratima, korisnički servis, doterana hostesa, lik koji maše flajerima. Svi vas vode do krajnjeg cilja, vuku vas za rukav ili ljubazno upućuju da dođete na sajt gde se dešava glavna priča i gde je zarada.
Vaš sajt je vaš prostor. Na mrežama ste u gostima. Imate svoju fotelju i možete pričati o tome koliko ste jedinstveni i šta sve možete ponuditi za svojim stolom. Ali krajnji cilj je da primamite ostale kod sebe i tamo im date svoju ponudu po svoijm uslovima. Vaš trud da ispričate dobru priču i ulepšate veče svima oko sebe najviše koristi donosi domaćinu te večeri.
Opšta je priča da su društvene mreže odlične za promociju i da ih tako moramo koristiti, bilo da imamo svoj biznis ili predstavljamo sebe. Zato je i besmisleno optuživati ljude da se na mrežama uvek predstavljaju lepšima, pametnijima, srećnijima. Postupamo sa sobom isto kao i sa firmom, brendom, kafićem. Reklamiramo se. To je u našoj prirodi kao i potreba da se očešljamo pre izlaska na ulicu. Društvene mreže su zaista odlično oruđe za promociju, a iz poslovnog ugla svako ko ih ne koristi danas apsolutno ne može očekivati da će bilo gde dogurati.
Kao što je nekada bilo amaterski ne predstaviti svoj biznis na web-siteu, danas je besmisleno posedivati web-site a ne biti prisutan na društvenim mrežama. Moguće je možda, ali je preveliki luksuz. Ali, hoće li jednog dana društvene mreže učiniti sajtove suvišnim i svakom dati njegov prostor, gde će moći da se smesti i uspostavi svoja pravila?
To bi, možda, izgledalo ovako
Dnevne novine ne samo što ne štampaju više svoja papirna izdanja, nego gase i svoje sajtove i sav sadržaj objavljuju na Fejsbuku. TV kuće se odriču nacionalnih frekvencija i prekidaju ugovore sa kablovskim operaterima i počinju čitav sadržaj da prikazuju na YouTubeu ili Snapchatu. Brend čitavu svoju promotivnu strategiju bazira na društvenim mrežama gde ima punu slobodu da gradi svoj prostor po svojoj želji.
Facebook, kao najveća mreža sa najviše mogućnosti, pruža trenutno i najviše uslova za takvo nešto. Ali, sav oglasni prostor na Facebooku je Facebookov oglasni prostor. Vaša popularna stranica koja je sakupila više od milion pratilaca ne zarađuje na Facebooku iako zadržava ljude na njemu i povećava njegovu vrednost. Ona je vama vredna samo kao promotivni alat koji će odvesti ljude u vašu prodavnicu, poslastičaru ili na vaš sajt gde prodajete svoj oglasni prostor oglašivačima.
U iznajmljenoj ste kući i na koliko god dobrom mestu ona bila, ipak je jedino vašem gazdi dozvoljno da na nju okači i veliku reklamu koju će da naplati. Džaba to što ste vi doprineli da ona izađe na dobar glas.
U kom se pravcu razvija situacija?
Iako se čini da društvene mreže uvode opcije koje omogućavanju skoro sve vidove komunikacije koje dobijamo i na sajtovima, one ipak ostaju kanali za promociju.
Na Facebooku možete objavljivati video snimke, slike, galerije, tekstove… To, doduše, radite u skladu sa ograničenjima koja postoje. Ne možete, kao i svako ko živi u iznajmljenom stanu, pregrađivati prostorije po sopstvenoj volji, ali možemo očekivati da će buduće novine doneti i te mogućnosti.
Možda ćemo uskoro moći da uredimo svoj prostor na Facebooku tako da on bude potpuno originalan. Naši tekstovi pojavljivaće se u fontu koji sami izaberemo, sami ćemo dizajnirati svoj homepage u svim elementima, moći ćemo da damo originalni pečat svakoj našoj objavi i ugostimo posetioce na našoj stranici kako nama odgovara. Na kraju, dobićemo i svoj oglasni prostor, a Facebooku plaćate paušalnu stanarinu bez dodatnih troškova kao što danas činimo kada registrujemo domen.
U ovom scenariju, Facebook bi postao novi world-wide-web i imao bi svog vlasnika pod imenom Mark Zukerberg. Megalomanija Facebooka je zavidna, rast kompanije sve brži, a ciljevi veći. Ne bi čudilo da se nešto slično jednog dana dogodi.
Međutim, trenutni biznis model svih društvenih mreža je ipak promotivni. U trenutku kada postanu dovoljno važne brendovima, sve ukidaju hronološki timeline. Ne samo što svoje profile možete koristiti jedino za promocije bez mogućnosti da direktno naplatite kvalitetan kontent, lajkove i šerove, nego i sama promocija postaje sve teža. Preciznije, sve društvene mreže žele da im platite da bi vaša promocija bila onakva kakvu želite. Možete imati najbolji kontent u kome će svi uživati, ali ga neće videti dovoljno ljudi sve dok za to ne odvojite određenu sumu novca.
Priunuđeni ste da iznajmljujete svoj prostor, morate se u njemu prilagođavati propisanim pravilima, a stanarina postaje sve skuplja kako se broj stanara povećava. Takva su pravila.
Napisao Dušan Stojanović, kreativni pisac u SeoExpert.rs
