Do sada smo na blogu uglavnom pisali o stvarima koje su usko povezane sa internetom, marketingom i uslugama koje pružamo. Ovog puta uradili smo intervju sa Jelenom Pantić, psihologom čiju facebook stranicu prati preko 70000 ljudi. Po meni lično ona je pravi primer uspešnog vodjenja bloga i komunikacije putem društevnih medija i dokaz da se i u Srbiji isplate kontinuitet i kvalitet.

 

Uživajte.

1. Jelena, predstavi se u par reči.

Najteže pitanje . Za sebe bih pre svega rekla da sam osoba koja mnogo voli život i ume da uživa u njemu. Volim i da radim i da lenstvujem, volim kontakte sa ljudima i posebno mnogo volim da pišem. Ta ljubav prema rečima i pisanju, uz moju ljubav prema psihologiji se materijalizuje kroz blog. Beskrajno sam zahvalna sebi što sam istrajala u tome da slušam šaputanje mog srca o tome šta želi da radi, u vreme kada je na ovim prostorima to izgledalo kao naučna fantastika. Sada je to moja realnost i jako sam srećna zbog toga.

 

 

2. Prvi put smo saradjivali joŠ 2010. godine u okviru projekta “Sajtmaster”. I tada si vodila blog a sada su ti isti tekstovi dostupni na novom jelenapantic.com  blogu  . Koliko se web promenio od tada a koliko ti ?

Ne znam koliko se web promenio. Mislim da nije nešto drastično osim što ima mnogo više informacija. To je sa jedne strane dobro, jer imamo više izvora saznanja na raspolaganju, a sa druge strane mislim da smo sada više nego ranije pretrpani i prezasićeni informacijama.

Mislim da se suštinski nisam promenila. Sada mnogo više znam nego ranije, imam više samopouzdanja u pisanju i radu sa klijentima, što je rezultat iskustva i mnogo uloženih sati rada i učenja. Zahvaljujući pre svega Fejsbuku mislim da sam postala otvorenija i slobodnija u komunikaciji, a svakako bogatija za mnogo kontakata sa divnim i posebnim ljudima.

 

 

3. Šta za tebe znači blog ?

Blog je za mene, kao što sam napisala na početku, materijalizacija mog sna i ljubavi prema pisanju. To je neka moja oaza na internetu, moje mesto pod suncem na kom imam apsolutnu slobodu da kreiram i izražavam svoje mislim, delim svoja znanja sa svima koji su zainteresovani.

Vremenom je postao važan deo mog svakodnevnog života i izvor mnogo zadovoljstva i radosti za mene. Jako se radujem kada mi neko, koga nikada nisam srela, napiše da je zahvaljujući mojim tekstovima poboljšao nešto u svom životu ili rešio neki problem.

 

4. Koje su prednosti WordPress-a u odnosu na google-ovu blogspot platformu ?

Za ovih malo manje od 6 meseci koliko sam na WordPressu ne vidim neku drastičnu razliku. Ima više funkcija koje olakšavaju uređivanje teksta, više korisnih widgeta, dozvoljava više slobode u dizajnu, ali suštinski nisam primetila neku veliku promenu, niti mi čitaoci pišu o tome. Meni je sadržaj važniji od forme, moguće da zato ne obraćam mnogo pažnje na te tehnikalije J

 

5. Koja društvena mreža ti najviše znači i zašto ?

Najviše mi znači Fejsbuk. Pre svega lično, zato što na mom privatnom profilu imam mnogo divnih i pametnih ljudi od kojih svakodnevno učim, a ujedno se i dobro zabavljamo. Fejsbuk stranica mi je u početku mnogo značila i pomogla da doprem do velikog broja ljudi. Preko nje smo se i ti i ja upoznali J Sada, kada je doseg stranice drastično smanjen sve manje ljudi vidi postove, što utiče i na moju motivaciju za postavljanje. Žao mi je što je tako, ali zahvalna sam za sve lepe trenutke iz prošlosti. Ta stranica i Fejsbuk su mi pomogli da se afirmišem i da ljudi saznaju ko sam i šta radim.

 

6. Koliko često pišeš i gde nalaziš inspiraciju ?

Pišem skoro svaki dan, a inspiraciju nalazim na mnogo strana. U mom životu, kroz razgovore sa ljudima, komentare i pitanja čitalaca, u knjigama, u prirodi, na Fejsbuku… Mnogo toga u meni budi inspiraciju, što joj se više odazivam sve više ideja za pisanje pronalazim i vidim oko sebe.

 

 

7. S obzirom da si psiholog kakvo je tvoje generalno mišljenje o internetu ? Da li on spaja ili razdvaja ljude? U poslednje vreme se sve više piše i o negativnim stranama društvenih mreža ?

Mislim da to zavisi od toga kako mu pristupimo. Može da nas spaja i da nas razdvaja. Kao što možemo da budemo iskreni ili lažni u offline svetu, tako to možemo da budemo i online. Izbor je naš. Mislim da su društvene mreže deo realnosti većine savremenih ljudi, i da je na nama izbor da li ćemo da ih upotrebljavamo ili zloupotrebljavamo. Ili, da li ćemo da ih koristimo za naše dobro ili ćemo dozvoliti da one upravljaju nama.

To mi je zanimljiva tema, o društvenim mrežama sam napisala dva teksta koja su veoma čitana.

Kakav ti je news feed takav ti je život

Pet zabluda o društvenim mrežama

Mene je spojio sa mnogim ljudima koji mi mnogo znače u životu. Kako onim koji žive daleko i drugačije bismo teško održavali kontakt, tako i sa ljudima koje ne znam da li bih imala priliku da upoznam da nije interneta i društvenih mreža.

 

 

8. Pre 3 godine sam bio jedini muškarac na jednoj od tvojih radionica ? Da li je situacija i dalje ista ? Da li se za psihologiju i dalje više zanimaju žene nego muškarci?

Prvo, hvala ti što si ne samo bio na radionici nego mi i pomogao u organizaciji. Što se grupnog rada tiče slično je. I dalje ima više žena nego muškaraca. Ono što jeste drugačije i pomak unapred je to što mi se sada više muškaraca javlja za individualni rad preko skajpa. To vidim kao korak napred koji možda deluje kao mali, ali mislim da je, s obzirom na poruke društva koje vi muški dobijate od okruženja, da su osećanja za devojčice a da vi treba da budete jaki i hrabri, svaki, pa i najmanji korak dragocen.

 

9. Za uspešan sajt više nije dovoljan dobar dizajn i dobra pozicija na pretraživaču. Sve veću ulogu igraju emocije posetica koji se nalazi na sajtu. Da li planiraš da se usavršavaš i u ovom pravcu s obzirom da imaš veća saznanja o tome “ kako funkcioniše ljudska duša “  🙂 ?

Da, planiram da se usavršavam i dalje i jedan od novijih koraka u tom pravcu mi je uvođenje newslettera. Sada mi čitaoci još više pišu i komentari se uglavnom svode na to da vole kada im stigne moj mejl, da im ulepša dan, da kao da znam šta ih baš u tom trenutku muči pa pošaljem inspiraciju, da me doživljavaju kao dragu prijateljicu. Neopisivo se radujem kada pročitam tako nešto, i to mi daje motiv i energiju da nastavim.

Svi koji žele da se pridruže meni i mojim vernim čitaocima na meling listi za lepši i srećniji život, mogu to da urade tako što će ostaviti svoju adresu u polju označenom za to, a ujedno će dobiti i Vodič za srećniji život 

 

Mislim da je ljudima važan taj lični momenat koji se oseti kada posete neki sajt. Iskreno ne znam kako to funkcioniše, ali ljudi mi pišu da se i na sajtu osećaju kao da razgovaramo, da je to njihov kutak i oaza mira i inspiracije.

10. Ljudi obožavaju da pročitaju zanimljivosti. Ispričaj nam neku zanimljivu priču ili podatak iz oblasti emocionane inteligencije ?

Kroz zanimljivosti i priče se najlakše uči, i ljudi to intuitivno osete. Ima jedna jako lepa priča koja ilustruje kako naše misli, i način na koji tumačimo događaje, utiču na ono što osećamo. Priča je iz knjige Margaret Olivije Wolfson
“Tetovaža kornjače: bezvremenske priče za pronalaženje i ispunjavanje vaših snova“

Bio jednom jedan čovek po imenu Tsuge koji je voleo da posećuje svoju dragu prijateljicu Atsuko. Atsuko je bila dobra domaćica, i kada god bi Tsuge došao ponudila bi ga šoljom ukusnog zelenog čaja. Tsuge je polako pijuckao čaj dok je razmenjivao dnevne novosti sa Atsuko.
Ali jednog dana, na njegov užas i zaprepašćenje, Tsuge je video malu zmiju kako se migolji na dnu njegove šolje. Ne želeći da postidi svoju domaćicu, nije rekao ništa.. Umesto toga, brzo je popio čaj. Pričao je još malo, ali se iznenada osetio loše, izvinuo se i otišao kući.
Te noći Tsuge je imao strašne grčeve u stomaku. Tresao se, naizmenično osećao jezu i vrućinu. Noge su mu se kočila i glava ga je zabolela. U njegovom umu nije bilo sumnje-otrovala ga je zmija iz šoljice čaja. Bilo mu je toliko loše da je poverovao da će umreti. Pozvao je lokalnog iscelitelja, koji mu je postavio mnogo pitanja i pažljivo ga pregledao, ali nije pronašao nikakav fizički uzrok. Pa ipak, nelagodnost je nastavila da ga izjeda i oduzima mu san. Kada bi i zadremao, sanjao je snove o svojoj skoroj smrti.
Kada je Atsuko čula za bolest svog prijatelja, bila je prestravljena i požurila je do njega, insistirajući da bude kod nje kako bi ga negovala dok ne ozdravi. Tsuge je to prihvatio i otišao kod nje.
Kada su stigli, Atsuko mu je rekla da sedne za sto. “Napravila sam ti čaj” reče ona “može ti ublažiti bol”. Uznemireni Tsuge je ljubazno odbio njenu ponudu, rekavši da nije raspoložen za čaj, da bi mu to samo pogoršalo stanje. Pa ipak, Atsuko je pred njega stavila šolju vrućeg čaja insistirajući da će mu to pomoći da se oseća bolje. Na Tsugeov užas, ponovo je video malu zmiju kako se migolji na dnu šolje.

Tsuge više nije mogao da ćuti.”Moja draga Atsuko” reče on “zahvalan sam na tvojoj ljubaznosti, i znam da mi ne misliš loše kada mi nudiš taj čaj.Ali moram ti reći da je razlog moje bolesti upravo tvoj čaj. Kada sam te prošli put posetio, na dnu moje šolje bila je zmija. I žao mi je što to moram da kažem, ali i na dnu ove šolje je takođe mala zmija.”
Atsuko se nasmejala. Rekla je Tsugeu da pogleda gore, što je on i učinio, i ugledao parče kanapa kako visi sa nadstrešnice, lelujajući na povetarcu. U tom trenutku je shvatio da zmija u njegovom čaju nije ništa drugo do odraz koji se poigrao njegovim umom.

 11. Da li se emocionalna inteligencija može poboljšati ili je to “završena stvar” ?

Na našu veliku sreću- emocionalna inteligencija ne samo da nije „završena stvar“ nego se, za razliku od akademske, povećava tokom godina. Preciznije rečeno- ima potencijal da se povećava i razvija, ako smo spremni da se posvetimo sebi i kvalitetu svog života.

Precizniji naziv bi zapravo bio emocionalne veštine i znanja, jer je EI zapravo to. Ali izraz EI se ustalio među ljudima i kao takav je popularisan, pa da nhe bismo unosili dodatnu zabunu i mi stručnjaci ga zadržavamo. Bitno je da znamo da je to nešto što svako, u određenoj meri, može da razvije i poboljša. I još važnije- da je to nešto što u značajnoj meri utiče na kvalitet života, bez obzira na objektivne okolnosti.

Kada napišem to „bez obzira na objektivne okolnosti“, obično se uvek nađe neko ko će da potegne argument bolesti, gunbitka, besparice…. Mnogobrojna istraživanja i praksa pokazuju da se i teške životne okolnosti lakše prevazilaze i ostavljaju manje posledica. Meni su fascinantni podaci da ljudi koji su bolje raspoloženi i srećniji, imaju jači imuni sistem. Lakše podnose hirurške intervencije i terapije, brže se oporavljaju. To važi i za pacijente koji boluju od teških bolesti, kao što je na primer kancer.

12 .Tvoj sajt jelenapantic.com promoviše sreću, optimizam i zdrav način života ? Šta je po tebi sreća ? I koju ulogu igra perepcija čoveka a koju stvarno okruženje ?

Za mene je sreća način života, životni stil. To je rezultat konstruktivnog i proaktivnog stava prema životu i spremnosti da preduzmemo aktivnosti koje nas vode ka sreći. Sreća je posledica načina na koji smo izabrali da živimo život, i nije dobro kada je jurimo i kada je sama sebi cilj. Okruženje utiče u mnogo manjoj meri nego što mislimo i mnogi ga koriste kao izgovor da ne preduzmu ništa i prepuste se „sudbini“.

Poruka  čitaocima NiNet  bloga …

Citirala bih našeg zajedničkog prijatelja Pecu Damnjanovića- volite život i život će voleti vas!

A ako želite da naučite kako voleti život i kad je lep, i kad je čupav i glupav, pridružite mi se na mom sajtu i stranici

 

Hvala Jelena

 

P.S. Pitanja o sreći i emocijama postavite Jeleni  u komentaru i očekujte odgovore u narednih 24-48 h.